011 2676 275 (do 14:30h) | 011 2607 353 | 064 423 53 54 office@herbaway.rs

PEJSMEJKER BEZ BATERIJA

Фотографија: PEJSMEJKER BEZ BATERIJA</p>
<p>Uređaj će se snabdevati energijom srčanog mišića...</p>
<p>Pejsmejkeri, elektrosimulatori koji pomažu u postizanju urednijeg srčanog ritma, spasonosni su za mnoge srčane bolesnike. Međutim, baterije su ograničavajući faktor, jer njihova zamena iziskuje hiruršku intervenciju.<br />
Adrijan Curbuhen sa Univerziteta u Bernu je rešio da tome doskoči uređajem koji se zasniva na automatskom mehaničkom džepnom satu kojeg je još 1777. godine izumeo švajcarski časovničar Abraham-Lui Perele. Kao što se automatski mehanički sat navija zahvaljujući pokretima zgloba, tako bi i pejsmejker trebalo da proizvodi struju koristeći pokrete srčanog mišića, a da bi to bilo moguće, prišiven je direktno na pulsirajuće srce.<br />
Zasad su testiranja sprovedena na svinjama, a Curbuhen je rezultate objavio na godišnjem skupu Evropskog kardiološkog društva u Barseloni. Životinjska srca uspešno su bila podešena na redovnih 130 otkucaja u minuti.<br />
- To je bila studija izvodljivosti. Pokazali smo da je moguće podesiti srčani ritam koristeći se snagom kucanja samog srca – rekao je Curbuhen.<br />
Ispitivanja su u ranoj fazi i zasad se ne zna kada će početi testiranja na ljudima.</p>
<p>Izvor: magicnobilje.com

Uređaj će se snabdevati energijom srčanog mišića…

Pejsmejkeri, elektrosimulatori koji pomažu u postizanju urednijeg srčanog ritma, spasonosni su za mnoge srčane bolesnike. Međutim, baterije su ograničavajućifaktor, jer njihova zamena iziskuje hiruršku intervenciju.
Adrijan Curbuhen sa Univerziteta u Bernu je rešio da tome doskoči uređajem koji se zasniva na automatskom mehaničkom džepnom satu kojeg je još 1777. godine izumeo švajcarski časovničar Abraham-Lui Perele. Kao što se automatski mehanički sat navija zahvaljujući pokretima zgloba, tako bi i pejsmejker trebalo da proizvodi struju koristeći pokrete srčanog mišića, a da bi to bilo moguće, prišiven je direktno na pulsirajuće srce.
Zasad su testiranja sprovedena na svinjama, a Curbuhen je rezultate objavio na godišnjem skupu Evropskog kardiološkog društva u Barseloni. Životinjska srca uspešno su bila podešena na redovnih 130 otkucaja u minuti.
– To je bila studija izvodljivosti. Pokazali smo da je moguće podesiti srčani ritam koristeći se snagom kucanja samog srca – rekao je Curbuhen.
Ispitivanja su u ranoj fazi i zasad se ne zna kada će početi testiranja na ljudima.

Izvor: magicnobilje.com

Submit a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

0