Bitan je kvalitet, a ne količina, nisu zamena za lekove…
Po definiciji, probiotici su živi mikroorganizmi kojih ima u namirnicama, a pomažu u uspostavljanju ravnoteže između dobrih i loših bakterija u crevima. Ljudi često ne shvataju dobrobiti probiotika, princip po kojem oni deluju kao i njihovu ulogu u zdravlju, tvrdi dr Patricija Hiberd iz Ošte bolnice u Bostonu, koja je proučavala delovanje probiotika na zdravlje dece. Deo problema u nerazumevanju probiotika je u oglašavanju, jer ih proizvođači reklamiraju kao čudotvorne za zdravlje. Dr Hiberad je za Hafington post objasnila kako deluju.
1. Mit: Svi probiotski dodaci su isti
Netačno. Svaki proizvod na tržištu može biti različit, a dok neki sadrže samo jedan soj organizama, drugi mogu da sadrže više vrsta. Postoje na hiljade različitih probiotika koje naučnici još nisu istražili, tako da je teško govoriti kako oni tačno deluju.
Najčešće korišćeni probiotici su različite vrste roda Bifidobacterium koji se normalno nalaze u crevima i Lactobacillus kojih ima u crevima i vagini.
2. Mit: Probiotici mogu da zamene lekove
Iako neki ljudi preferiraju alternativni pristup medicini, prirodno lečenje može biti samo dopuna onom farmaceutskom – posebno kod težih bolesti. Tako se probiotici ne mogu koristiti kao zamena za lekove, a studije pokazuju njihovu delotvornost samo kao dopunu standardnoj terapiji.
– Iako verujem da su zdravi, nikad ne bih savetovala prekid terapije i isključivo korišćenje probiotika – objašnjava Hiberd.
3. Mit: Deklaracija navodi tačan broj mikroorganizama u namirnici
Upravo suprotno, deklaracije najčešće ne otkrivaju tačan broj bakterija u namirnici, već samo navode da sadrži „žive bakterije“ ili „žive kulture“. Takođe, mogu se navoditi i tačni nazivi sojeva bakterija i njihovog porekla. Studije pokazuju da na onima na kojima se broj mikroorganizama navodi, većina sadrži manje nego na deklaraciji.
Većina probiotika sadrži otprilike 10 na devetu bakterija na gram. Ipak, mnogo je važniji kvalitet od količine bakterija, jer one moraju da prežive delovanje želudačne i žučnih kiselina kako bi do creva stigle žive. Probiotike treba uzimati najmanje pet puta nedeljno kako bi zaista uticali na zdravlje.
4. Mit: Većina jogurta su dobri izvori probiotika
Samo zato što je jogurt, to ne znači da u sebi sadrži probiotike, kaže Hiberd. Neki jogurti, kisela mleka i slični proizvodi mogu da sadrže žive kulture, a najčešće se radi o bakterijama Lactobacillus bulgaricus i Streptococcus thermophilus. Kod pravih probiotika proizvođači dodaju sojeve bakterija nakon procesa pasterizacije.
Izvor: magicnobilje.com
